Lavlja griva ili Hericium erinaceus je jestiva gljiva sa lekovitim vrednostima. Stigla je iz Azije – Japana i Kine, a raste i u Severnoj Americi i Evropi. Zbog svojih svojstava, danas se uzgaja u veštački kontrolisanim uslovima, širom sveta. Među svim pečurkama koje se koriste u ishrani, Hericium erinaceus ima možda i najviše kliničkih studija koje potvrđuju njene terapijske efekte vezane za unapređenje zdravlja kada su u pitanju bolesti nervnog sistema.

Sastav lavlje gljive: derivati ciatena, beta-D-glukan , provitamin D2 , erinacin Q, erinacin R, ksilan, glikoksilan, mano glikoksilan, polisaharidi, enzimi: SOD, NaDPH, GSH reduktaze, katalaze, tirozinaze, peroksidaze

Primarna medicinska upotreba:

• Nervna obolenja (Alchajmerova bolest, demencija, multipleks skleroza, parkinskonova bolest, demencija, mozdani udar, depresija, šizofrenija)
• Obolenja probavnog trakta (obnavljanje sluzokože želuca i creva, gastritis)
• Anoreksija, bulimija
• Ostalo: utiče pozitivno na imuni sistem, reguliše nivo holesterola i šećera u krvi
• Bioaktivne komponente ovih gljiva polisaharidi, lektin, proteini, fenoli i terpenoidi imaju brojna lekovita dejstva: antikancerogeno, neuroprotektivno, imunomodulatorno, antiinflamatorno, antimikrobno

Lavlju gljivu nazivaju prirodnom hranom za neurone, zbog njene sposobnosti da obnavlja nervni sistem. Japanci su joj nadenuli nadimak „gljiva 21. veka“, u skladu sa sloganom prema kom je ovaj vek posvećen mozgu. Ustanovljeno je da ona uspešno obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija, pospešujući provodljivost nervnih signala kroz tkivo. Američki i kineski stručnjaci uspeli su iz lavlje gljive izdvojiti 2 aktivna sastojka hericenon i erinacin koji podstiču proizvodnju faktora neuronskog rasta (NGF).

Druge dobrobiti ove gljive uključuju zdravu probavu, regulaciju holesterola, sniženje šećera u krvi i očuvanje zdrave i mladalačke kože. Oboleli od dijabetesa takođe imaju korist od gljive, jer ona snižava nivo glukoze i obuzdava snažnu žeđ svojstvenu šećernoj bolesti. Još jedan sastojak ove gljive, cijatin, pomaže u lečenju čireva i karcinoma i jednjaka. Pokazalo se da polisaharidi iz ove gljive snažno podstiču proizvodnju antioksidirajućih enzima, čime je ova gljiva postala deo arsenala protiv starenja.

Jednako se koristi u medicini i kulinarstvu – osim što obnavlja neurone, služi i kao dodatak jelima čest u vrhunskim restoranima. Ova namirnica se sastoji od čak 20 posto proteina, i ukus je sličan ukusu škampa ili jastoga. Lavlja griva najukusnija je karamelizovana u maslinovom ulju, poprskana sakeom (japanskim vinom), te na kraju prepržena na maslacu. Može se konzumirati u slasnoj hrskavoj varijanti ili na još puno načina.

Sušena lavlja griva, kad se koristi prventivno ili terapijski, uzima se na kašičicu, 3-10 grama dnevno, sa vodom ili kao dodatak raznim jelima.

Način primene tinkture:

10 do 15 kapi 2 do 3 puta dnevno u 50ml vode pre jela.

Ganoderma lucidum – Reiši (ili kod nas poznatija kao ‘Hrastova sjajnica’) je gljiva koja se u Japanu popularno zove ‘fantomska gljiva’ (vrlo retka gljiva, teško se pronalazi, prosek rasta joj je negde oko 1 pečurka na 10.000 stabala), dok je u Kini poznata kao Ling Zhi (pečurka duhovne potencije) i ‘gljiva besmrtnosti’ jer kineski narod veruje da ona promoviše dugovečnost. Radi se o jednoj od najstarijih lekovitih gljiva i u upotrebi je već oko 4000 godina. Ono što je crni kumin među začinima (leči sve osim smrti), reiši je među pečurkama (gljiva besmrtnosti).

Naučnici su uspeli da izoluju oko 400 različitih bioaktivnih jedinjena ove gljive: triterpenoidi, nukleotidi, polisaharidi, oligosaharidi,steroidi, steroli, fenoli, masne kiseline, aminokiseline, mikrolementi, peptidi i proteini, vitamini, alkoholi, minreali (cink, bakar, gvozdje i organski germanijum). Pozitivni efekti reiši gljive objašnjavaju se time što ona ima veoma visoku koncentraciju organskog germanijuma, polisaharide i tripertene – materije koje jačaju naš imuni sistem.

Hrastova sjajnica ima antitumorsko, antivirusno, antiupalno i antibakterijsko delovanje. U Kini i Japanu koristi se skoro 4.000 godina kao opšti zdravstveni tonik koji pomaže kod:

• jačanja imuniteta
• nefritisa, hipertenzije, čira na želucu, kandide
• snižavanja nivoa holesterola
• snižavanja krvnog pritiska
• jacanja kardiovaskularnog sistema, bubrega i jetre (kao lek protiv hepatitisa jer pomaže regeneraciju jetre, oslobađa je otrova i poboljšava njene funkcije)
• dijabetesa, reguliše nivo šećera u krvi
• influence, prehlade, gripa
• bronhitisa, astme
• ublažavanja bolova
• reumatizma
• alergija, autoimunih bolesti
• artritisa
• detoksikacije
• smanjenja psihičke napetosti i razdražljivosti
• redukovanja posledica stresa
• poremećaja spavanja

Dokazan je njen izrazit antikancerogeni efekat, usled čega sa ona danas u svetu koristi kao zvanično sredstvo u borbi protiv zloćudnih tumora a veoma je korisna kao preventiva.

Reiši snižava holesterol, povećava broj belih krvnih zrnaca, deluje i analgetski (ublažava bolove), obnavlja epitel bronhija, uspešno pomaže organizmu da se izbori sa stafilokokama, streptokokama i bacilom pneumonije. Ta je gljiva efikasan antioksidans koji pomaže u izbacivanju sluzi iz disajnih organa i ublažava simptome angine pektoris.

Najnovija istraživanja pokazuju da ova jedinstvena gljiva ima i izraženo antikoagulantno ili trombolitičko dejstvo. Sprečava agregaciju trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka, jako je efikasna kod venske tromboze, kao i kod sekundarne trombocitoze (višak trombocita) koju uzrokuju mnogi uzročnici između kojih je i rak.

Način primene tinkture: 

10 do15 kapi 2 do 3 puta dnevno u pola case limunade, bez secera, pre jela osim u slucaju gastro problema kada tinkturu treba koristiti nakon jela.

Reiši se može koristiti svakodnevno bez ikakvih negativnih indikacija, a dugoročno korišćenje dokazano osnažuje imunološki sistem, i to bez neželjenih efekata na ljudski organizam. Ipak, kako snižava krvni pritisak, neophodne su mere opreza kod ljudi koji inače imaju nizak pritisak. Iz tog razloga, preporuka je svima, a posebno onima koji nisu imali prethodna iskustva u korišćenju lekovitih gljiva, da počnu sa minimalnim dozama i proprate eventualne rekacije tela.

Gljiva snažnog protivupalnog delovanja, jedan je od najstarijih lekova koje je koristio čovek još iz ledenog doba. Ova gljiva se pronalazi na polutrulim panjevima i drveću breze, otuda ima i narodni naziv: Brezova guba. Po jačini lekovitosti jednaka je kortizonu. Jak imunostimulans, pomaže kod alergija, ekcema i kod mnogih bolesti pa i najtežih.

Najznačajniji sastojci:

Beta-glukani, snažni modulatori imunološkog sistema, zatim triterpeni, antibiotici (piptamin), vitamini i minerali, polipirenska i betulinska kiselina, keton, alifatski alkohol, aldehidi, nukleinske kiseline, polisaharidi.

Područje delovanja:

• antivirusno, antiseptičko, antibiotičko (piptanin), deluje protiv brojnih gram pozitivnih bakterija i gljivica, među kojima su najotpornije Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok „bolnička“ bakterija), Enterococus faecalis, Bacilus subtilis, Escherichia coli i Candida albicans
• otklanja parazite iz želuca i probavnog trakta
• deluje antidepresivno, smiruje živce i otklanja umor
• jača imuni sistem
• dobar antiseptik pa sprečava razne infekcije, naročito kao oblog, učinkovit za zarastanje rana, deluje protivupalno
• ekstrat brezovače odstranjuje upalnu bakteriju escheria coli i druge bakterije
• ima jake antivirusne osobine, njene nukleinske kiseline uspešno uništavaju virus ensefalitis
• antitumorno, polisaharidi brezovače uspešno obuzdavaju širenje raka

Način primene tinkture:

10 do 15 kapi 2 do 3 puta dnevno u 50ml vode pre jela.