Hericium erinaceus – Lavlja griva

Hericium erinaceus (H. erinaceus) je jedna od dobro proučenih jestivih medicinskih gljiva koje pripadaju porodici Hericiaceae, red Russulales i klasa Agaricomicetes.

Bioaktivne komponente ovih gljiva polisaharidi, lektin, proteini, fenoli i terpenoidi imaju brojna lekovita dejstva:

  • ANTIKANCEROGENO
  • NEUROPROTEKTIVNO I IMUNOMODULATORNO
  • ANTIINFLAMATORNO
  • ANTIPROLIFERATIVNO
  • ANTIMIKROBNO

Među svim pečurkama koje se koriste u ishrani, Hericium erinaceus ima možda i najviše kliničkih studija koje potvrđuju njene terapijske efekte vezane za unapređenje zdravlja kada su u pitanju bolesti nervnog sistema.

LAVLJA GRIVA POSEBNO JE POTENTNA KOD  BOLESTI KOD KOJIH DOLAZI DO PREVREMENOG PROPADANJA NEURONA POPUT:

  • MULTIPLE SKLEROZE
  • ALCHAJMEROVE BOLESTI
  • DEMENCIJE
  • DEPRESIJE
  • PARKINSONOVE BOLESTI
  • MOŽDANOG UDARA
  • NEURODEGENERATIVNIH BOLESTI

Različita jedinjenja izolovana iz ove gljive koja podstiču ekspresiju neurotrofnih faktora kao što su faktori rasta neurona (NGF) detaljno su ispitana. Hericenoni su tipično nađeni u plodnim telima gljive, dok su erinacini izolovani iz micelijuma gljive.

Sastav gljive Hericium erinaceus:

  • derivati ciatena
  • beta-D-glukan
  • provitamin D2
  • erinacin Q, erinacin R
  • ksilan, glikoksilan, mano glikoksilan
  • polisaharidi
  • enzimi: SOD, NaDPH, GSH reduktaze, katalaze, tirozinaze, perksidaze

Primarna upotreba:

Nervna oboljenja (Alchajmerova bolest, demencija, multipla skleroza, depresija, šizofrenija i druga)
Oboljenja probavnog trakta (obnavljanje sluzokože želuca i creva, gastritis)
Anoreksija, bulimija
Ostalo: utiče pozitivno na imuni sistem, vrši regulaciju šećera i holesterola u krvi

Lavlja griva (Hericium erinaceus), poznata je i po drugim imenima širom sveta. U Kini je to Hou Tuu Gu, dok je engleski naziv Bearded Tooth, ili Satyr’s Beard Fungus i drugi nazivi. Prirodno raste na severnoj zemljinoj polulopti, mahom u Americi, Kini i Japanu, dok je u Evropi veoma retka. Međutim, zbog svojih svojstava, danas se uzgaja u veštački kontrolisanim uslovima, širom sveta. U prirodi raste na uvenulom drveću, obično bukovom ili hrastovom.

Iako popularna u istočnjačkoj tradicionalnoj kuhinji, tek od zadnje decenije prošlog veka se ubraja u lekovite i u naučnim krugovima, kada su sprovedena ozbiljna naučna istraživanja.

Uticaj na zaceljenje nervnog tkiva

Grupa naučnika iz Kalifornije sa Departmana za neurobiologiju i istraživanje mozga, u sprezi sa načnicima iz kineskog Univerziteta Link Yang, vršila su istraživanja nad ovom gljivom i ustanovila njena osnovna svojstva u lečenju nekih nervnih oboljenja. Uspeli su da ekstrahuju dva molekula, aktivna sastojka ove gljive, derivate ciatena, oba veoma važna kod zaceljivanja nervnog tkiva. Ova gljiva se takodje, zbog svog hemijskog sastava, lako i efikasno apsorbuje u organizam.

Ustanovljeno je da ona uspešno obnavlja mijelinski omotač nervnih ćelija, pospešujući provodljivost nervnih signala kroz tkivo. Ova funkcija lavlje grive je svrstava među najznačajnije preparate kod tretiranja multiple skleroze i distrofije mišića. Takođe, zbog pospešivanja tzv. NGF (nerve growth factor), odnosno faktora rasta nervnog tkiva, nezaobilazna je kod Alchajmerove bolesti i kod demencije. Uopšte, izuzetna je kod svih oboljenja nervnog sistema, što potvrđuju i vodeći svetski istraživači, među kojima i Paul Stamets.

Jedno od značajnijih skorijih istraživanja je ono izvedeno u Jokohami 2009, gde su se pokazala značajna poboljšanja kod pacijenata koji su uzimali lavlju grivu svakodnevno. Poboljšanja su bila primetna u vidu boljih kognitivnih sposobnosti. Ovo istraživanje je sprovedeno na pacijentima sa slabijim vidovima kognitivnih poremećaja. Drugo interesantno istraživanje je sprovedeno 2010. takođe u Japanu, nad ženama u menopauzi. Ova studija je pokazala da su se žene osećale bolje, imale manjih problema sa depresijom, kao i da im je koncentracija bila poboljšana.

Ovakvih istraživanja ima sve više i ova gljiva tek treba da doživi svoj zenit popularnosti. Uostalom, vodeći japanski stručnjak za lekovite gljive, prof. Kavagiši, tvrdi da je Hericium erinaceus gljiva 21. veka!

Ostala važna dejstva lavlje grive

Budući da sadrži polisaharide (heterobeta glukan), hericium erinaceus-u se pripisuju snažna antioksidantna dejstva. Tako ova gljiva ima važnu ulogu u obnavljanju kože i sluzokože, naročito sluzokože organa probavnog trakta.

Zbog ovih svojstava, kao i zbog aktivnog sastojka cijatena, ova gljiva je veoma značajna u borbi protiv čira na želucu, kao i raka jednjaka i želuca.

Takođe, lavlja griva prilično uspešno reguliše nivo holesterola i šećera u krvi. Zbog ovoga značajna je i za šećerne bolesnike.

Lavlja griva ili Hericium erinaceus jestiva je gljiva koja izgledom neodoljivo podseća na grivu divlje mačke. Stigla je iz Azije – Japana i Kine, a raste i u Severnoj Americi. Jednako se koristi u medicini i kulinarstvu. Osim što obnavlja neurone, služi i kao dodatak jelima, čest u vrhunskim restoranima. Lavlja griva se sastoji od čak 20 posto proteina, a ukusom je slična ukusu škampa ili jastoga. Najukusnija je karamelizovana u maslinovom ulju, poprskana sakeom (japanskim vinom), te na kraju prepržena na maslacu. Može se konzumirati u slasnoj hrskavoj varijanti ili na još mnogo načina.